Zeznite toplanu!

Odmah na početku ću se izviniti što smo ove nedelje bili lenji što se tiče pisanja na blogu. Završava se “mrtva” građevinska sezona i Investitori se, kao i mi, bude iz ovog zimskog sna. Ove nedelje smo radili sva četvorica punom parom, a bogami radila je i naša ekipa iz Beograda. Ovom prilikom im se posebno zahvaljujemo što su bez pogovora prihvatali da rade po 18 sati dnevno.

Prvo da se pohvalimo. Redizajnirani sajt radi odlično, blog još bolje. Prošlo je 15tak dana od našeg prvog teksta na blogu. Od tada ga je videlo više od 1000 ljudi – makar jednom. Drago mi je da ovaj malo ličniji pristup ide baš u pravcu u kome smo želeli.

Šta bi još mogli da istaknemo i pohvalimo? Da, jednog sjajnog investitora iz Novog Sada koji je naumio da ostvari svoj san i da njegova kuća od 400m2 ponese status energetski efikasne kuće A kategorije.

Kao što sam i ranije pričao, volimo izazove i u idejni projekat smo uključili sve – snagu zemlje, vode i sunca. Na kraju smo dobili rešenje na koje će Investitor svojih 400m2 objekta (grejanje, hlađenje, priprema 500l sanitarne vode i ventilacija) i bazen od 75m3 vode (dogrevanje u letnjem periodu) trošiti manje od 10kW struje. Naravno, ovom prilikom nećemo pričati o trikovima koje ćemo koristiti. Čekaćemo Investitora da napravi odluku, a onda Vam ispričati sve šta smo planirali da uradimo.

Dobro, smatram da smo se dovoljno opravdali vezano za našu “lenjost”. Idemo na današnju temu Smeško

Zeznite toplanu!

Gradska_toplana

Pri najavi teksta @segedinac je rekao jednu sjajnu rečenicu:
“Postoji legenda koja kaže da će onaj ko zezne NS toplanu, biti u stanju da jaše zmajeve…”

Ovom prilikom ćemo tekst posvetiti onima koji žive u stanovima, koji ne mogu da priušte sebi jedan celovit sistem.

Prema Zakonu o naplati centralnog grejanja, gradske toplane u Srbiji su prihvatile (u startu tobože nevoljno) da ugrade kalorimetre u stanove. Naplata, prema tom Zakonu ne bi trebala biti prema kvadratima u stanu i cele godine, već prema realnoj potrošnji energije u stanu.

Kalorimetri

kalorimetarŠta je uopšte kalorimetar? Najbanalnije rečeno, kalorimetar je uređaj koji meri potrošnju energije grejanja na isti način kao što to radi električno brojilo za struju ili vodomer za vodu.

Koje su prednosti kalorimetara?

Prednosti su očigledne. Plaćate samo ono što trošite. Nikada Vam više neće stići račun za grejanje u avgustu mesecu dok se kuvate na +40o spoljne temperature.

Koje su mane kalorimetara?

Ah mane su na prvi pogled sakrivene. Prva i osnovna mana je ta što će gradska toplana naprasno da postane savršeno dobra i revnosna u svom poslu. Neće više biti hladno u stanu. Naprotiv, toplana će podići temperaturu pare a samim tim će grejanje biti mnogo bolje nego što je situacija bila do sada. Grejanje neće raditi od 7 ujutru do 22 uveče – grejanje će raditi 24 sata dnevno. Sezona neće trajati od polovine novembra do polovine marta već pravih 6 meseci godišnje.

Dobro, možete slobodno ponovo zbunjeno pročitati prethodni pasus, a ja ću vam ga sada i objasniti. Mana je u tome što će sa vašim sadašnjim radijatorima energija cureti stalno, dok na kraju računi ne budu barem duplo veći od postojećih.

Koja su rešenja za kontrolu temperature u pregrejanim stanovima?

Postoje dva rešenja koja su jako loša – kontrola temperature otvaranjem prozora i kontrola temperature korišćenjem termo glave na radijatoru (izuzetno skloni kvaru).

Mi imamo rešenje za Vas!

Fan coil unit

Šta je fan coil unit (fcu ili ventilokonvertor)? Najlakše objašnjenje je uređaj koji je simbioza radijatora, unutrašnjeg dela klime i TA peći.

Sastavni delovi fcu-a su izmenjivač i ventilator. Izmenjivač predstavlja svojevrsno saće kroz koje prolazi zagrejana voda (u fazi grejanja) tj rashlađena (u fazi hlađenja). Banalno rečeno, to su ona rebra kao kod radijatora. Ventilator služi da energiju akumuliranu u saću izduvava u prostoriju (tu je neka veza sa TA pećima i unutrašnjom jedinicom klime). Ranije verzije fcu-a su bile izuzetno bučne. Danas su još samo kineski fcu-i bučni dok su zbog evropskih regulativa evropski gotovo bešumni. Dodatna pogodnost fcu-a su tri brzine duvanja, čime štedite i struju potrebnu za njihov rad (maksimalna snaga je oko 100W). Više o ovim uređajima možete pročitati ovde.

Kako ćemo zeznuti toplanu?

Pa, zeznućemo je fan coil-om. Svaki fan coil je opremljen zidnim termostatom i elektromehaničkim ventilom. Kada je temperatura u prostoriji ista kao ona podešena na termostatu, ventil se zatvara.

Zatvoren ventil – nema strujanja vode.
Nema strujanja vode – nema ni potrošnje energije.
Nema potrošnje energije – nema ni ogromnog računa na kraju meseca!

Komfor

TermostatPored uštede, termostat nudi mnoge druge opcije kojima dobijate na komforu! Jedna od njih je programiranje temperature. Naši sistemi imaju na nivou svakog dana četiri programa.

Kako to izgleda u praksi? Uzeću kao i obično svoj primer. Moj termostat je podešen ovako:
1) Ustajem 7:20, to mi je prvi program, želim u dnevnoj sobi temperaturu 21 stepen;
2) Odlazim na posao u 8:20, to mi je drugi program – svi termostati se prebacuju na 12 stepeni. Želim da se stan lako ugreje, a opet da ne potrošim previše energije;
3) Sa posla se (vrlo retko, ali je setovano tako) vraćam u 17h. Od soba koristim, kuhinju, trpezariju i dnevnu sobu, program tri – te tri prostorije se greju na 21 stepen. Spavaća soba ostaje na 12 stepeni;
4) U spavaću sobu odlazim nešto posle ponoći – termostat u spavaćoj sobi diže temperaturu na 18 stepeni dok ostali termostati puštaju da temperatura padne na 12 stepeni do 7:20 ujutru.

Posebni programi se aktiviraju za vikend, ali o mojim vikend navikama neki drugi put.

Ušteda

Ušteda je evidentna! Zašto trošiti energiju kada nam nije potrebna? Zašto regulisati temperaturu u sobi držanjem otvorenog prozora ili vrata terase? Na ovaj način, opet ponavljam PROVERENO, ušteda je do 50% u odnosu na stanove koji imaju kalorimetre i radijatore.

Da li je nešto od ovoga nelegalno? NIJE! Niko nam ne može zabraniti da energiju koristimo na način koji nama najviše odgovara!

Čekam Vaša pitanja!

27 Komentara
  1. Сјајно! 🙂 Видим ја да ћу знати кога да контактирам кад будем решио да градим своју кућу из снова 🙂

    • Jovice, ako budete krenuli od kupovine placa, naša preporuka je da uzmete neki blizu borove šume. Već imamo razvijen sistem automatike koji će Vam dovesti miris borove šume u kuću… Puno pozdrava i puno sreće…

  2. Nije mi jasno, fan coil-om treba da zamenimo postojece radijatore? To nije precizno naznaceno u tekstu.
    A kakva je usteda, kad fan coil mora koristiti elektricnu energiju, i utrositi pare za zamenu postojecih radijatora u svakoj prostoriji?

    • Hvala na pitanju. Ja ću vam dati parametre kalkulacije a vi ćete sračunati vreme otplate. Može?
      Idemo ovako:
      1) Grejanje preko kalorimetra košta (stara cena) 3,322din/kWh;
      2) Ako živite u staroj zgradi računajte da imate 0,13kW/kvm gubitaka – ukupne gubitke vašeg stana dobićete kada ovu cifru pomnožite sa kvadraturom stana.
      Računajte troškove kada greju radijatori 24 sati dnevno ceo mesec.
      Primer stan 80kvm (80*0,13*3,322*24*30=24875,14din/mesec)

      E sada uzmite da fcu troši u najvećoj brzini 0,1kWh a u najmanjoj 0,03kWh i zaustavlja protok vode u grejanju kada se god dostigne željena temperatura.

      Da li sada vidite gde je ušteda?
      Hvala Vam na pitanju.

  3. Uaaau…!!!
    Matora sam da kažem – „oženi me“ :), a već sam rodila i usvojila koga sam mislila – inače bi ti bio drugi na spisku, LOL.

    Šta da ti kažem, samo ovo…
    http://bit.ly/e6T4sV

    Hvala, o – hvala!! 🙂

  4. Sve sam shvatio i hvala na peporuci. Nije mi samo jasno kako fan coil se prilagodi raznim ventilima na grijanjima? Razliciti modeli ili ima neka univerzalna „kapa“? Koji model ima kod nas kupiti i koliko kosta?

    • Sve to može uraditi malo bolje učen „grejač“ (majstor). Sve modele i preporuke možete nači na našem sajtu-u svakom slučaju stojimo Vam na raspolaganju za sve dalje savete i preporuke.

  5. Odlicnloa ideja.Usteda je velika i sigurana.Jos kada se dodaju godisnji odmori i slicna odsustva to je vise nego dobro.Imam i jedno laicko pitanje u vezi split sistema….Da li je moguce spoljnu jedinicu u podrum u cilju poboljsanja grejanja i ustede el.energije.Hvala unapred.Pozdrav…

  6. Vidim da nije preporucljivo niti izvodljivo koristiti podno i radijatorsko grejanje u isto vreme zbog razlike u temperaturi?
    Interesuje me da li moze fan coil da radi u prostoriji na nizim temperaturama zajedno sa toplotnom pumpom i podnim grejanjem u nekim prostorijama. Kolika je iskoriscenost fan coil sistema i na kojim temperaturama? Na kojim temp je najbolje koristiti fan coil?
    P.s.
    Inace sajt je odlican!! 🙂
    Pozdrav

    • Ajmo prvo da vratimo pohvalu – blago nama kada nas hvali neko ko smatra, citiramo Vaš sajt „Savrseno zanimanje: Rad u IT-u sa fokusom na Green Energy tehnologiju. Safe our blue-green planet! :)“ – to onda mnogo znači 🙂

      Moguće je koristiti istovremeno podno i radijatorsko grejanje gde će temperatura poda biti definisana mešačkim ventilom (preko propusta protoka se definiše i temperatura). Na drugoj strani, nije preporučljivo koristiti ni radijatore ni podno grejanje. A evo i zašto:
      1) Radijatori imaju izuzetno malu efikasnost jer grejanje vrše klasičnim zračenjem. Istovremeno nisu u mogućnosti da hlade.
      2) Podom možete vršiti samo temperiranje a ne i grejanje. Grejanje podom je izuzetno opasno jer vrši širenje vena u nogama, a samim tim i izloženost gomili kardio vaskularnih bolesti.

      Cela priča vezana za Vaša pitanja se može pretočiti u jedan samostalan tekst, tako da za dalja pitanja stojimo Vam na raspolaganju preko e-mail.

      Hvala još jednom na pohvalama.

  7. Koliko je onda Fan Coil resenje pre svega zdravo resenje u odnosu na klasicno grejanje (radijator)? Efikasnost ne treba dovoditi u pitanje, a verujem da hladjenje uz pomoc Fan Coil sistema mozemo uzeti kao resenje?

    • Uzevši da se ovaj oblik odavanja energije koristi i u bolnicama u pitanju je zdravo rešenje. Naši fcu imaju bio filtere koji za razliku od radijatora vrše prečišćavanje vazduha. Nadam se da je odgovor zadovoljavajući. Za širu priču predlažemo ili forum ili mail komunikaciju.

  8. Sve je to lepo, divno i sjajno. Ono što se ne pominje jeste cena demontaže postojećih radijatora, montaža FanCoil sistema, cena FanCoil sistema, pa i cena razvođenja strujne i signalne infrastrukture, tj. žica za napajanje svakog FanCoil-a i vezu sa centralnom kontrolnom jedinicom. Verovatno ni ta centralna jedinica (termostat) nije „običan“? Nisam baš siguran da je svako spreman da se pomiri sa žicama po podu i zidovima ili štemovanjem-gletovanjem-mi_ne_krečimo-moram_da_platim_i_molera situaciju.

    • Vladimire, hvala na komentarisanju članka. Priznajem da postoji i ta strana medalje kao što je demontaža radijatora, montaža FCU-a, sama cena FCU-a, štemovanje i slično.

      Ajmo redom. Za svaku prostoriju postoji jedan termostat na koji se veže jedan ili više fcu-a. Cena termostata barem ovog izloženog je oko 35 eura (što znači da nije običan, ali nije baš ni „običan“). Prema nekom iskustvu, sav potreban novac za građevinske radove dobićete samom prodajom starih radijatora (ako ništa drugo, onda na kilo).

      Što se tiče cene fcu-a, to jeste primetna stavka (cena jednog fcu-a kreće od 200eura), ali ako pogledate jedan od prethodnih komentara, biće Vam jasno da samom kalkulacijom inicijalnih troškova i uštede, dobijamo neku procenu da se sve to isplati za 2-3 godine, što je jako dobra investicija, složićete se.

      Hvala Vam još jednom na komentaru, čitajte nas i nadalje.

  9. Moze le se Vas uredjej koristiti i u sistemima grejanja na gas.

    • Poštovani Rajko.
      Naravno da je moguće koristiti fcu u sistemima grejanja na gas. FCU zamislite kao kombinaciju radijatora i unutrašnje jedinice klime. Šta dovedete u cevima (vruću ili hladnu vodu) to FCU distribuira po prostoriji. Dakle, u slučaju kotla na gas potrebno je samo zameniti postojeće radijatore sa fan coil jedinicama 🙂

  10. Nasa zgrada ima zajednicku podstanicu sa POSTOM i TELEKOMOM pa su nam ugradili zajednicki kalorimetar.Kako ce to uticati na nase racune?

    • I u Nišu je po zgradama započelo lepljenje zaista čudnih letaka na kojima stoji obaveštenje da će na nivou cele zgrade uvesti zajednički kalorimetar. Jako je čudna i potpuno nejasna taktika gradske toplane iz sledećih razloga:
      1) Ukoliko počnu sa računanjem utroška energije na nivou cele zgrade (prema kWh energije) pa to podele sa neto grejnom površinom zgrade i tako dobiju cenu po kvm izazvaće opšti haos i međusobno špijuniranje komšija.
      2) Ne postoji nikakav način da se uvede potrošnja prema kalorimetru za zgrade starije gradnje, jednostavno jer je rađen cevni razvod po sistemu „vertikala“ (svi radijatori u istim sobama po spratovima su vezani za jednu cev) tako da ukoliko imate npr 5 radijatora u stanu logično toplana mora da Vam uvede 5 kalorimetara.

      I mi željno iščekujemo razvoj priče sa zajedničkim kalorimetrima. Bojim se da će na taj način samo podići cenu grejanja u odnosu na naplatu putem kvadratnog metra. Željno iščekujemo Vaše komentare po isteku prvog meseca novog načina obračunavanja.

      Hvala na komentaru.

      • 1. Epa ni meni se ne veruje, ali u Skoplju je to praksa koja funkcionise vec duze vreme. Znaci svaka zgrada u Skoplju ima samo 1 (jedan) kalorimetar koji je montiran u podstanici same zgrade. Cena grejanja se dobija kad se ukupna utrosena energija cele zgrade podeli na delove u zavisnosti od kvadrature svakog stana.

        2. U starijim zgradama, svako gleda da postavi sto vise rebra na radijatoru da bi ugrabio sto vise toplina, a sve to placaju svi stanari zajedno.
        Primer. „Komsija Mile stavio jos 2 rebra na svaki radijator, a mi se smrzavamo, zovi Jovana da stavi i kod nas i tako sve to placamo“ i tako sve u nedogled.

        Veoma neposteno sa strane Toplifikacije, ali istinito. Sistem funkcionise, a kome se ne svidja…. moze da se iskljuci. Cak i novijim zgradama,kao sto je moja (6 godina), imaju isti princip. Kazu da im se ne isplati da instaliraju kalorimetre u svakom stanu, iako za to imaju mogucnosti.

  11. Ja živim u novogradnji. Ugradili smo kalorimetar za naš stan, ali nam je potrošnja velika. Račun za decembar je udvostručen. Zanima me kolika bi trebala biti potrošnja za stan od 50m2 u kWh?

  12. Da li ovi radijatori mogu da se povezu na kotao na pelet?

  13. zivim u soliteru na desetom spratu grejanje je vec godinama unazad lose radijatori su do pola mlaki od pola skoro hladni kalometre nam jos nisu ugradili ono sto me interesuje je kako funkcionise kalometar tj kako dolazi do kolicine energije koju sam ja potrosio jer su mi kao sto rekoh radijatori do pola mlaki od pola po visini skoro hladni i ako kalomer obracunava kolicinu predate tolote ispasce da mi je u stanu -10 i da je on na razlici ulazne i izlazne temperature predao skoro svu energiju koju je isporucio ili to funkcionise na neki drugi nacin zahvaljujem

  14. SKIDAM KAPU !
    sa malo zdrave logike i minimalnim ulaganjima „zeznucemo“ i BG toplanu koja me ubi sa racunima 🙁
    od „informatike“ tj po beogradski infostan 75% racuna mi ide na grejanje
    ali kada donesu zakon o kalorimetrima eto para za Bahame 😀

    Pozdrav i puno uspeha na poslovnom planu za ekipu „Zezatora“ 😀

Odgovorite

Poslednji tekstovi